Republika Srbija
ZDRAVSTVENI SAVET

Zdravstveni savet Republike Srbije je na svojoj sednici održanoj 14. decembra 2010. godine usvojio Predlog Radnog tela Zdravstvenog saveta za procenu stanja u banjsko klimatskim centrima Srbije.

ZAKLjUČCI
Zdravstvenog saveta Srbije posle diskusije o proceni stanja u banjsko klimatskim centrima Srbije.

 

Ovaj predlog rezultat je višemesečnog rada i analize relevantnih medicinskih i ekonomskih pokazatelja koji se odnose na korišćenje prirodnih lekovitih činilaca, kako u našim uslovima, tako i u okolnim evropskim zemljama. U prvom delu u vidu zaključaka iznete su sažete preporuke za optimalno definisanje mesta i uloge banjskih i klimatskih lečilišta u zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Ovi zaključci su u drugom delu detaljno obrazloženi i predložena su neka konkretna rešenja. U izradi završnog teksta ovog predloga, koji je usaglašen sa Opštim udruženjem specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, učestvovali su članovi Radnog tela Zdravstvenog saveta za procenu stanja u banjsko klimatskim centrima Srbije: akademik prof. dr Ljubisav Rakić, prof. dr Vladislava Vesović-Potić, prof. dr Tomislav Jovanović, prof. dr Aleksandar Dimić, doc. dr Milisav Čutović, dr Dejan Stanojević i dr Branislav Katančević.

MESTO I ULOGA- BANSKO-KLIMATSKIH LEČILIŠTA U ZDRAVSTVENOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE

Područje Srbije je veoma bogato raznovrsnim prirodnim lekovitim činiocima, među kojima posebno treba istaći preko 300 različitih lekovitih voda i više lokaliteta zdravih, blagotvornih klimatskih područja. Upravo oni zauzimaju sve značajnije mesto u životu savremenog čoveka i predstavljaju osnovu stvaranja programa za prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, oporavak i rekreaciju. U prošlosti su banjska i klimatska mesta Srbije predstavljala veoma važan strateški resurs države, kako u održavanju zdravlja njenog stanovništva, tako i u ekonomiji (1922. godine su samo banje Moravske banovine ostvarile oko 2.000.000 noćenja). Danas banjsko-klimatska mesta Srbije predstavljaju značajan resurs kojim raspolaže država, ali za njegovu optimalnu medicinsku i, naročito, ekonomsku valorizaciju nisu stvoreni potrebni preduslovi.

Banjsko-klimatska lečilišta Srbije predstavljaju dvostruko veliko bogatstvo ove države. Prvo bogatstvo je prirodni faktor – termomineralne vode, gasovi, peloidi i klimati, kojima ovaj region obiluje. Drugo veliko bogatstvo i prednost zdravstvenog sistema Srbije su zdravstvene ustanove koje se nalaze u banjskim i klimatskim mestima. Danas u Srbiji u banjskim i klimatskim mestima postoji 20 specijalnih bolnica koje se bave prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom u svim oblastima medicine. Ove ustanove su deo zdravstvenog sistema Srbije sa 3800 postelja i u njima se primenjuju savremene metode fizikalne medicine i rehabilitacije, uz nedovoljno korišćenje prirodnih faktora. Mnoge poznate, prevashodno rehabilitacione ustanove, i u evropskim zemljama nalaze se u banjama.

Zdravstvene ustanove u banjama Srbije pružaju mnogobrojne usluge, čineći zdravstveni sistem znatno racionalnijim i jeftinijim, jer u ukupnom budžetu zdravstva učestvuju sa svega 1,4 %.

Na osnovu sveobuhvatne analize stanja u ovoj oblasti u Srbiji i uvida u tokove razvoja balneoklimatologije i banjskih mesta u zemljama u okruženju nameću se sledeći zaključci:

1. Odlučujuću ulogu u korišćenju i razvoju ovih resursa mora kreirati, nositi i realizovati sektor zdravlja i institucije zadužene za sprovođenje navedenih oblika zdravstvene delatnosti.
2. Ovakav stav počiva na naučno utemeljenoj činjenici da u prirodnom ambijentu, uz stručnu primenu prirodnih lekovitih faktora i drugih modernih znanja i tehnologija, brojne kategorije bolesnika se mogu uspešnije lečiti i rehabilitovati nego u medicinskim ustanovama u urbanim sredinama.
3. U prevenciji danas najmasovnijih nezaraznih oboljenja (hipertenzija, kardiovaskularne, metaboličke, respiratorne i druge bolesti) prirodni lekoviti činioci su najprihvatljiviji, jer počivaju na holističkom pristupu čoveku i predstavljaju fiziološke korektore oštećene homeostaze.
4. Savremeni čovek uz pružanje različitih zdravstvenih usluga, zahteva i brojne druge (turističko-ugostiteljske, kulturno-zabavne, informacione, saobraćajne, trgovačke) pogodnosti. Omogućavanje medicinskim ustanovama u banjskim i klimatskim mestima da pod tržišnim uslovima, uz brojne obavezne medicinske procedure pružaju i druge usluge, znatno bi popravilo njihovu ekonomsku poziciju, a državi donelo značajne prihode. Ovakve ustanove ne bi ugrožavale razvoj ostalih delatnosti u banjskim i klimatskim mestima, već bi, naprotiv, predstavljale korektivni faktor i zaštitnik prirodnih resursa.
5. Potrebno je pri Ministarstvu zdravlja formirati stručnu komisiju sastavljenu od kompetentnih stručnjaka iz ove oblasti, koja bi sačinila precizne kriterijume i standarde koji se odnose na: definisanje prirodnog faktora, utvrđivanje lokaliteta i potencijala prirodnih faktora, utvrđivanje indikacionog područja za primenu prirodnih faktora, vršenje kontrole sastava, načina primene i zaštite prirodnih faktora. Ova komisija bi izdavala odobrenje za pravo na korišćenje prirodnih faktora određenim ustanovama koje ispune propisane uslove.
6. Potrebno je pravno-organizacionom regulativom (dopunom zakona o zdravstvenoj zaštiti) omogućiti da se razvijenije banje i medicinske institucije u njima ne ograničavaju na pojedine modalitete i time svode na strogo budžetske ustanove, već da raspoložive resurse koriste multidisciplinarno, a na pojedinim lokacijama grade i nove, više namenjene prevenciji (spa model) i tržišnoj orijentaciji u poslovanju.
7. Najkraći put do pravog cilja bi bio formiranje još jednog oblika zdravstvenih ustanova (banjsko-klimatsko lečilište), koji bi statusno bio pod kontrolom zdravstva (ispunjavao uslove po zakonu o zdravstvenoj zaštiti), a u poslovanju koristio sve raspoložive resurse, što bi donelo značajne uštede državi i ekonomsku stabilizaciju banjskim i klimatskim mestima. To bi bio motiv i za pojačana ulaganja u ovu oblast, što bi omogućilo državi razvoj, povećano zapošljavanje i popravljanje kvaliteta života stanovništva.
8. Brzopleta i neplanska privatizacija specijalizovanih zdravstvenih ustanova za rehabilitaciju u banjskim i klimatskim mestima u sadašnjim uslovima, praktično bi značila devastaciju zdravstva i rehabilitacije u njima. Ovo je u skladu sa zaključkom evropskog udruženja banja, gde se jasno navodi da privatizacija ne garantuje uvek društveno odgovorno ponašanje novih vlasnika. Na ovo ukazuju iskustva iz zemalja u okruženju (Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Hrvatska i Slovenija) gde je neplanskom privatizacijom specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta.
9. Ne treba praviti razliku između vlasničkog statusa, već insistirati na delatnosti i standardima koje je neophodno poštovati.

Na kraju treba naglasiti da će prihvatanjem ovih preporuka država sačuvati prirodno bogatstvo i zdravstvene ustanove u banjama Srbije, podstičući razvoj i drugih delatnosti u njima.

OBRAZLOŽENjE PREPORUKA

U korišćenju prirodnih lekovitih činilaca u medicinske svrhe Srbija ima tradiciju dugu skoro 2 veka. Do perioda krize (šezdesete godine prošlog veka) balneoklimatologije kao medicinske discipline banje u Srbiji igrale su veoma važnu ulogu u zdravstvenom sistemu, bile su integrisane u evropski zdravstveni sistem i predstavljale su važan ekonomski činilac.

Od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka prirodni lekoviti činioci su potisnuti u drugi plan, znatno manje su korišćeni u medicinske svrhe, a brojna banjska i klimatska mesta su zapuštena.

Danas u Srbiji u banjskim i klimatskim mestima postoji 20 specijalnih bolnica za određena indikaciona područja koje predstavljaju prostorno, tehnički i kadrovski osposobljene i specijalizovane ustanove integrisane u zdravstveni sistem Srbije (3800 kreveta). Neke od ovih zdravstvenih ustanova dobro funkcionišu, dok jedan broj ima ozbiljnijih problema u poslovanju. Zdravstvene ustanove koje dobro posluju nalaze u najrazvijenijim banjsko-klimatskim mestima, koja ujedno predstavljaju i najrazvijenije turističke centre u Srbiji (Vrnjačka Banja, Zlatibor, Soko Banja). Uočljiva je činjenica da su se turistički sadržaji u tim mestima razvili upravo na marketinškom korišćenju prirodnih lekovitih činilaca, ali uz sav trud nisu uspela da ostvare značajniju turističku identifikaciju na međunarodnom tržištu. Neke banje i klimatska mesta zahvaljujući upravo prisustvu medicinskih ustanova (specijalne bolnice) ostvaruju i značajan turistički promet tokom čitave godine, iako nemaju dovoljno razvijenu turističku infrastrukturu (Ribarska Banja, Banja Koviljača, banja Kanjiža, banja Junaković, Zlatar…). Jedna grupa banjskih mesta, koja u poslednje vreme na sebe skreću pažnju kao turistička,intenzivno razvijaju pružanje zdravstvenih usluga, ističući u prvi plan svoje prirodne faktore i pokušavaju da se integrišu u zdravstveni sistem države (Sijerinska banja, Prolom Banja, Lukovska banja, Gornja Trepča, Vrdnik…). U banjsko-klimatskim mestima u kojima nema značajnije lečilišne ustanove, uglavnom postoje nestandardni, ekstremno sezonski i lokalni više ugostiteljski nego turistički sadržaji (Ovčar Banja, Savinac, Pribojska banja, Vranjska banja…).

Ključni razlog ovakvog stanja je odsustvo dugoročnog koncepta i strategije razvoja banjskih i klimatskih mesta na nivou države, pa se i njihov razvoj odvija stihijno, o prirodnom faktoru se, najblaže rečeno, malo vodi računa, a njegovo korišćenje je uglavnom usmereno na marketinške efekte, a mnogo manje na medicinske programe. Može se reći da se ogroman potencijal prirodnih lekovitih faktora naše države koristi praktično u procentu statističke greške. Ne postoji nijedna ustanova zadužena za kontrolu, očuvanje i primenu prirodnih lekovitih faktora. Nestručno i neadekvatno korišćenje prirodnih lekovitih činilaca (odsustvo stručnih programa i nadzora) dovodi do slabe ekonomske valorizacije resursa i u drugim oblastima privređivanja. Izradu zakonske regulative i drugih pravnih akata vezanih za prirodni lekoviti faktor preuzimaju druga ministarstva, svodeći ulogu Ministarstva za zdravlje na konsultativno-savetodavnu (primer – Zakon o banjama). Republika Srbije je pre nekoliko godina usvojila Strategiju razvoja turizma u kojoj je potencirala prirodne lekovite činioce i banjska klimatska mesta kao jedan od strateških resursa za razvoj turizma, ali nije definisala standarde, niti dala operativni koncept za primenu ovog resursa u praksi. Već nekoliko decenija prisutne su povremeno rasprave o tzv. zdravstvenom turizmu, koje takođe nisu dale nikakav praktičan rezultat.

U poslednje dve decenije interesovanje medicinske nauke i struke za intenzivniju primenu prirodnih lekovitih činilaca ponovo se pojačalo i potrebno je pronaći najracionalniji model njihove primene u savremenom konceptu održavanja zdravlja, kako u naučno-stručnom, teorijskom obliku, tako i u organizaciji medicinskih ustanova i škola, koje u svom stručnom metodološkom radu koriste prirodne lekovite činioce. Na taj način bi se definisali pre svega stručni kriterijumi koji se odnose na korišćenje prirodnih lekovitih činilaca, što bi omogućilo maksimalnu ekonomsku valorizaciju njihove primene svim zainteresovanim delatnostima, a ne samo medicinskoj struci. Time bi banjsko-klimatska lečilišta, kao medicinske ustanove, dobile mogućnost da ostvaruju značajne prihode od svoje osnovne delatnosti na tržištu, što bi, pre svega, koristilo državi, jer bi smanjile svoju ekonomsku zavisnost od budžeta i dobile mogućnost da postanu značajni, ekonomski stabilni profitni centri. S obzirom na visok stepen tražnje ovakvih usluga na globalnom planu (evropske SPA centre posećuje preko 100 miliona ljudi godišnje) otvara se mogućnost za ostvarenjem velikih deviznih priliva. Ovu konstataciju potvrđuju brojni primeri zemalja iz okruženja (Nemačka, Austrija, Mađarska, Rumunija, Bugaraska), a naročito primer Slovenije u čije banje je u periodu od 2004. do 2009. godine investirano 250 miliona evra (zaključci poslednjeg kongresa Udruženja banja Srbije, održanog maja 2010. u Vrnjačkoj Banji).

Preciznim i jasnim stavom po pitanju mesta i uloge banjskih i klimatskih lečilišta Srbije, Zdravstveni savet bi dao veliki doprinos unapređenju ne samo brige o zdtavlju već i ekonomske situacije u Srbiji, podižući time ukupan kvalitet života njenih stanovnika. Omogućavanje banjsko-klimatskim lečilištima da prodajući svoje usluge na tržištu ostvaruju značajne prihode, smanjuje njihovu ekonomsku zavisnost od države i pretvara ih profitabilna preduzeća.

Vlasnički status u ovom konceptu je od sekundarnog značaja. Uslovi privređivanja, kao i obaveza pridržavanja propisanih standarda, moraju biti jednaki za sve. Treba biti oprezan kod sprovođenja procesa privatizacije Specijalnih bolnica koje su sada u celini u vlasništvu države. U slučaju primene uobičajenog načina privatizacije prodajom nemoguće je sprečiti eventualnu promenu njihove namene ili preprodaju pojedinih delova njihove imovine u druge svrhe (zemljište, objekti, oprema, mobilijar, koncesije) čime bi država nenadoknadivo izgubila čitavu jednu delatnost i dovela u problem veliki broj svojih građana obolelih od različitih obolenja kojima je neophodna zdravstvena zaštita u ovim ustanovama. Znatno pogodniji oblik privatizacije bi bio iznalaženje zainteresovanih strateških partnera za dokapitalizaciju i ulaganje kapitala u unapređenje postojeće delatnosti (primer Slovenije). U Srbiji se mogu kombinovati oba modela u zavisnosti od konkretnog Banjsko klimatskog lečilišta, zainteresovanosti države za njegovu delatnost i zainteresovanosti eventualnih kupaca. U svakom slučaju pre donošenja odluke o privatizaciji bilo kog Banjsko klimatskog lečilišta treba izdefinisati sadašnje vlasništvo nad njim. Najveći broj Specijalnih bolnica u Srbiji gradio je i dugo godina kao kupac usluga njihove kapacitete koristio nekadašnji SIZ PIO, današnji Penziono invalidski fond. Najveći deo kapaciteta, od njihovog osnivanja pa do danas koristio je RZZ (nekadašnji SIZ zdravstvenog osiguranja) koji pripada Ministarstvu Zdravlja. S obzirom da ove ustanove nikada nisu bile stoprocentno budžetske u njihovo održavanje, opremanje i dogradnju ulagali su zaposleni iz ostvarene dobiti. Ukratko, ove tri grupacije u određenim odnosima, predstavljaju realne vlasnike današnjih Specijalnih bolnica u Banjsko klimatskim mestima. Najlogičnije bi bilo pravno regulisati vlasnički status prenosom vlasništva u određenom procentu na pomenute kategorije a onda prema zainteresovanosti vlasnika izvršiti dokapitalizaciju, prodaju ili zadržati status kvo.

Veoma je važno stvoriti adekvatne pravne uslove za izgradnju novih kapaciteta u Banjskim i klimatskim mestima prvenstveno od strane privatnih kompanija ili lica.U tom smislu krajnje nepogodan oblik jeste Zdravstvena ustanova koja je po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti definisana kao Specijalna bolnica. Ova vrsta Zdravstvene ustanove predstavlja dosta sužen, specijalizovan modalitet, namenjen lečenju ili rehabilitaciji strogo određenih kategorija bolesnika što znatno umanjuje tržišno pozicioniranje usluga i praktično onemogućava adekvatno korišćenje prirodnih lekovitih činilaca kod najzainteresovanjije populacije – zdravih ljudi u procesu prevencije, gde su objektivno najkorisniji. Takvo stanje ili smanjuje motivaciju za ulaganje u ovu delatnost ili nužno proizvodi zloupotrebe i dobrim delom nezakonito poslovanje. Poseban problem pravi nejasno razgraničenje u delatnosti između zdravstvenih ustanova i turističko ugostiteljskih ustanova, pre svega hotela. Najčešće i jedni i drugi improvizuju pa hoteli pokušavaju da obično nekvalifikovanim pristupom pružaju izvesne zdravstvene usluge kako bi popravili svoje poslovanje u vansezonskim periodima, a zdravstvene ustanove ne pridržavajući se odgovarajućih standarda pružaju turističko ugostiteljske usluge tokom cele godine, a u sezonskim periodima se više bave turizmom nego zdravstvom na nedovoljno kvalitetan način, izbegavajući time brojne obaveze. Takvo stanje nije dobro jer smanjuje profesionalnost i jednih i drugih i realno neostvaruje princip održivosti. Ovaj problem se u našim prilikama može rešiti dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti tako što bi trebalo uvesti još jednu zdravstvenu ustanovu pod nazivom Banjsko klimatsko lečilište koja bi sadržajno bila organizovana u zavisnosti od prirode prirodnih lekovitih činilaca koje bi koristila a nemedicinske usluge pružala prema standardima koji važe u turističko ugostiteljskoj delatnosti. S obzirom na činjenicu da većina prirodnih lekovitih činilaca ima dosta široku primenu u indikacionom smislu Banjsko klimatsko lečilište može pružati usluge različitim kategorijama korisnika od potpuno zdravih ljudi pa do ozbiljno bolesnih stim što svakoj kategoriji mora pružati tačno propisane i standardizovane zdravstvene usluge. Turističko ugostiteljske usluge (smeštaj, ishrana, zabava, annimacija) moraju se pružati prema odgovarajućim standardima važećim za tu delatnost. U ovaj model nesmetano mogu da se uklope sve sadašnje Specijalne bolnice u svojim kompletnim ili delimičnim kapacitetima a zainteresovani ulagači za gradnju novih kapaciteta time mogu ostvariti svoj ekonomski interes lakše jer bi im ovakva mogućnost pomogla da izgrade objekte većih kapaciteta sa medicinskom delatnošću različitih modaliteta. Ukratko, sadašnje stanje se svodi na to da veće Specijalne bolnice, koje imaju i po 500 kreveta svoju osnovnu delatnost tokom cele godine pružaju znatno manjem broju uglavnom bolesnih ljudi (150 – 200 kreveta) a ostale kapacitete popunjavaju na najrazličitije načine, najčešće pružajući turističko ugotiteljske usluge. S druge strane, što je još gore, pojedini hoteli, nezavisno od kategorije, u svoju klasičnu turističko ugostiteljsku ponudu ubacuju izvesne medicinske sadržaje, predstavljajući svoje pojedine službe kao rehabilitacione centre, bez optimalnih kadrovskih i tehničkih mogućnosti, motivisani interesom da povećaju popunjenost svojih kapaciteta.

Zdravstvena ustanova Banjsko klimatsko lečilište bi mogla da se gradi i osniva isključivo u Banjskim i klimatskim mestima. U zahtevu za osnivanje koje bi odobravalo Ministarstvo za zdravlje morala bi da se navede tačno vrsta prirodnog faktora i indikaciono područje za koje bi se ustanova registrovala. Za pružanje usluga morali bi da se prilože precizni, stručno napravljeni programi kako za preventivne tako i za rehabilitacione ili lečilišne usluge koji ispunjavaju određene medicinske standarde. S obzirom na stroge tržišne uslove objekti i nemedicinske usluge moraju se pružati prema standardima važećim za tu vrstu usluga. Konkretan model strukture Banjsko klimatskog lečilišta se može napraviti po istoj metodologiji kako se pravi struktura bilo koje druge zdravstvene ustanove. U zavisnosti od raznovrsnosti programa bili bi propisani i neophodni kadrovi i medicinska oprema.

Obuku kadrova na sebe bi preuzele određene vrste škola gde bi na vrhu piramide bili Medicinski fakulteti koji u svoje nastavne programe treba da uključe nastavu iz balneoklimatologije i tako stvaraju adekvatno stručno osposobljen kadar. Takvu dodiplomsku i postdiplomsku nastavu za sada jedino ima Medicinski fakultet u Beogradu.

Realizacijom ovih preporuka Zdravstveni savet Republike Srbije bi znatno unapredio sistem zdravstvene zaštite, omogućio adekvatno rešenje statusa sadašnjih zdravstvenih ustanova u Banjskim i klimatskim mestima i pokrenuo u praksi profitabilnu delatnost stimulišući time mnogobrojne druge delatnosti (turizam, trgovina, zanatstvo, obrazovanje) popravljajući time kvalitet života svog stanovništva.

Prof.dr. Dragan Delić
Predsednik Zdravstvenog saveta Srbije