Zdravstvena zaštita
Zdravstvena zaštita je skup mera prevencije, lečenja i vođenja bolesti i povreda, koju sprovode lekarski, sestrinski i drugi profesionalci. Ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.
Kako je svakodnevni život čoveka u savremenom društvu tesno povezan sa mnogim vanrednim (nepredvidivim) događajima, koji mogu ugroziti zdravlje, život i funkcionisanje pojedinaca, njihovih porodica i čitavih zajednica, u organizovanim društvima, takve situacije se načelno rešavaju organizovanim merama zdravstvena zaštita, koja je u zajednici, zasnovana na solidarnosti i uzajamnoj pomoći svih njenih članova.
Pojmovi
Zdravstvena zaštita
Zdravstvena zaštita je celokupnost mera političkog, ekonomskog, pravnog, socijalno-kulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko-protivepidemijskog oblika, usmerenih na očuvanje i unapređenje socijalnog, fizičkog i psihičkog zdravlja svakog pojedinca i društva u celini, u cilju ostvarenja dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske pomoći u slučaju potrebe.
Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima
Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima je korišćenje najboljih dokaza koji su nam na raspolaganju za donošenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti celokupne populacije ili grupa pacijenata.[2]
Mere zdravstvene zaštite
Mere zdravstvene zaštite su standardni medicinski postupci koje se sprovode u zdravstvenoj zaštiti su standardni medicinski i drugi postupci za identifikaciju (dijagnozu) zdravstvenog stanja (zdravstvenih potreba) i za zdravstvene intervencije (modifikaciju toka bolesti i zdravstvenog procesa).
Zdravstvena delatnost
Zdravstvena delatnost je aktivnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu savremene zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.[3]
Kvalitet zdravstvene zaštite
Kvalitetna zdravstvena zaštita je ona koja omogućava organizaciju resursa na najdelotvorniji način, kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe korisnika za prevencijom i lečenjem, na bezbedan način, bez nepotrebnih gubitaka i na visokom nivou njihovih zahteva.
Zdravstvena služba i ustanove
Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, kao što je privatna medicinska praksa, koji se u negoj zajednici osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite.
Prava i obaveze građana u zdravstvenoj zaštiti
Građani imaju pravo na
- zdravstvenu zaštitu
- mogućnost ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa zdravlja
Građani su dužni
- da vode brigu o sopstvenu zdravlju i zdravlju svoje dece
- da pruže prvu pomoć u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima
- da učestvuju u zdravstveno-preventivnim delatnostima
- da ne ugrožavati zdravlje drugih osoba
Načela zdravstvene zaštite
Pravičnost zdravstvene zaštite
Načelo pravičnosti, prilikom pružanja zdravstvene zaštite, zasniva se na zabrani bilo kakvog oblika diskriminacije po bilo kom osnovu; polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, starosti, socijalnom poreklu, veroispovesti, političkom ili drugog ubeđenja, imovnom stanju, jezika i kulturi, vrsti bolesti, psihičkogm ili telesnom invaliditetu.
Pristupačnost zdravstvene zaštite
Pristupačnosti zdravstvene zaštite zasniva se na načelu obezbeđivanja odgovarajuće zdravstvene zaštite, koja je kulturno prihvatljiva a fizički, geografski i ekonomski dostupna, posebno zdravstvena zaštita na primarnom nivou.
Neprekidnost zdravstvene zaštite
Načelo neprekidnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zaštite koja mora biti usklađena po nivoima i funkcionalno povezana, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu stanovništvu u svakom životnom dobu.
Sveobuhvatnost zdravstvene zaštite
Načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se uključivanjem svih građana u sistem zdravstvene zaštite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zaštite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju.
Efikasnosti zdravstvene zaštite
Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite realizuje se ostvarivanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva, odnosno ostvarivanjem najvišeg nivoa zdravstvene zaštite uz najniži utrošak novčanih sredstava.
Stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite
Načelo stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse povećavaju mogućnosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neželjenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.
Oblici zdravstvene zaštite
Ambulantno lečenje
Specijalistička zdravstvena zaštita
Bolničko lečenje
Konzilijarna zdravstvena zaštita
Nivoi zdravstvene zaštite
U Republici Srbiji se zdravstvena zaštita najčešće definiše u pet nivoa mera i aktivnosti;
- Mere usmerene na unapređenje i očuvanje zdravlja
- Mera sprečavanje i suzbijanje oboljenja
- Rano otkrivanje bolesti
- Blagovremeno lečenje
- Rehabilitacija
U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zaštita se obično definiše u tri nivoa prevencije prema poznatoj podeli Levela i Klarka:
- Prvi nivo ili primarna prevencija, obuhvata period pre nastanka oboljenja i označava unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje i suzbijanje oboljenja
- Drugi nivo ili sekundarna prevencija odnosi se na rano otkrivanje i blagovremeno lečenje oboljenja.
- Treći nivo ili tercijarna prevencija odnosi se na rehabilitaciju.
“Razlika u broju nivoa nije bitna, i u oba slučaja zdravstvena zaštita je u suštini definisana na isti način. Svaki od navedenih nivoa zdravstvene zaštite podrazumeva čitav niz mera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji su postavljeni”.
Primarni nivo zdravstvene zaštite
Primarna zdravstvena zaštita ostvaruje se u domovima zdravlja
Zdravstvena zaštita na primarnom nivou obuhvata:
- Delatnost porodične medicine,
- Delatnost zdravstvene zaštite dece,
- Delatnost polivalentnih patronažnih sestara u zajednici,
- Higijensko-epidemiološku zaštitu,
- Hitnu medicinsku pomoć,
- Zaštitu reproduktivnog zdravlja žena,
- Zdravstvenu zaštitu kod nespecifičnih i specifičnih plućnih bolesti,
- Fizikalnu i mentalnu rehabilitaciju u zajednici,
- Specifičnu zdravstvenu zaštitu radnika, kao dela medicine rada, ako je ugovorena sa poslodavcem,
- Zubozdravstvene zaštitu,
- Laboratorijsku i radiološku dijagnostiku primarnog nivoa,
- Apotekarsku delatnost.
Zdravstvena zaštita na primarnom nivou, pored navedenih aktivnosti, obuhvata i:
- Praćenje zdravstvenog stanja stanovnika i provođenje mera za zaštitu i unapređenje zdravlja stanovnika,
- Prevenciju, lečenje i rehabilitaciju bolesti i povreda,
- Rano otkrivanje i suzbijanje faktora rizika masovnih nezaraznih bolesti,
- Specifičnu preventivnu zdravstvenu zaštitu mladih, naročito u osnovnim, srednjim školama i visokim školama
- Imunizaciju protiv zaraznih bolesti,
- Lečenje i rehabilitaciju u kući bolesnika,
- Palijativn nega.
Na primarnom nivou zdravstvene zaštite može se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost. Nastava iz oblasti porodične medicine može se organizovati i sprovoditi u centrima za edukaciju iz porodične medicine koji su nastavna baza fakulteta zdravstvenog smera.
Sekundarni nivo zdravstvene zaštite
Na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata:
Specijalističko-konsultativna delatnost
Specijalističko-konsultativna delatnost u načelu se organizuje u bolnicama, po teritorijalnom principu, sa ciljem da se građanim obezbedi dostupnosti zdravstvene zaštite, specijalističko-konsultativnog nivoa iz; opšte interne medicine, opšte hirurgije, neurologije, otorinolaringologije, oftalmologije, ortopedije, dermatologije i radiološka dijagnostika primarnog nivoao.
Bolnička zdravstvena delatnost
Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata
- dijagnostiku, lečenje i medicinsku rehabilitaciju,
- zdravstvenu negu, boravak i ishranu pacijenata u bolnicama.
U okviru sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite mogu se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost.
Tercijerni nivo zdravstvene zaštite
Vojno-medicinska akademija
Tercijarni nivo zdravstvene zaštite je najsloženiji oblika zdravstvene zaštite iz oblasti:
- specijalističko-konsultativnih delatnosti,
- bolničke zdravstvene delatnosti.
Zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou građani realizuju u zdravstvene ustanove koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme, kadra i primenjenih tehnologija za obavljanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite.