Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita je skup mera prevencije, lečenja i vođenja bolesti i povreda, koju sprovode lekarski, sestrinski i drugi profesionalci. Ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.

Kako je svakodnevni život čoveka u savremenom društvu tesno povezan sa mnogim vanrednim (nepredvidivim) događajima, koji mogu ugroziti zdravlje, život i funkcionisanje pojedinaca, njihovih porodica i čitavih zajednica, u organizovanim društvima, takve situacije se načelno rešavaju organizovanim merama zdravstvena zaštita, koja je u zajednici, zasnovana na solidarnosti i uzajamnoj pomoći svih njenih članova.

Pojmovi

Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita je celokupnost mera političkog, ekonomskog, pravnog, socijalno-kulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko-protivepidemijskog oblika, usmerenih na očuvanje i unapređenje socijalnog, fizičkog i psihičkog zdravlja svakog pojedinca i društva u celini, u cilju ostvarenja dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske pomoći u slučaju potrebe.

Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima

Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima je korišćenje najboljih dokaza koji su nam na raspolaganju za donošenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti celokupne populacije ili grupa pacijenata.^[2]

Mere zdravstvene zaštite

Mere zdravstvene zaštite su standardni medicinski postupci koje se sprovode u zdravstvenoj zaštiti su standardni medicinski i drugi postupci za identifikaciju (dijagnozu) zdravstvenog stanja (zdravstvenih potreba) i za zdravstvene intervencije (modifikaciju toka bolesti i zdravstvenog procesa).

Zdravstvena delatnost

Zdravstvena delatnost je aktivnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu savremene zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.^[3]

Kvalitet zdravstvene zaštite

Kvalitetna zdravstvena zaštita je ona koja omogućava organizaciju resursa na najdelotvorniji način, kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe korisnika za prevencijom i lečenjem, na bezbedan način, bez nepotrebnih gubitaka i na visokom nivou njihovih zahteva.

Zdravstvena služba i ustanove

Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, kao što je privatna medicinska praksa, koji se u negoj zajednici osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite.

Prava i obaveze građana u zdravstvenoj zaštiti

Građani imaju pravo na

• zdravstvenu zaštitu
• mogućnost ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa zdravlja

Građani su dužni

• da vode brigu o sopstvenu zdravlju i zdravlju svoje dece
• da pruže prvu pomoć u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima
• da učestvuju u zdravstveno-preventivnim delatnostima
• da ne ugrožavati zdravlje drugih osoba

Načela zdravstvene zaštite

Pravičnost zdravstvene zaštite

Načelo pravičnosti, prilikom pružanja zdravstvene zaštite, zasniva se na zabrani bilo kakvog oblika diskriminacije po bilo kom osnovu; polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, starosti, socijalnom poreklu, veroispovesti, političkom ili drugog ubeđenja, imovnom stanju, jezika i kulturi, vrsti bolesti, psihičkogm ili telesnom invaliditetu.

Pristupačnost zdravstvene zaštite

Pristupačnosti zdravstvene zaštite zasniva se na načelu obezbeđivanja odgovarajuće zdravstvene zaštite, koja je kulturno prihvatljiva a fizički, geografski i ekonomski dostupna, posebno zdravstvena zaštita na primarnom nivou.

Neprekidnost zdravstvene zaštite

Načelo neprekidnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zaštite koja mora biti usklađena po nivoima i funkcionalno povezana, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu stanovništvu u svakom životnom dobu.

Sveobuhvatnost zdravstvene zaštite

Načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se uključivanjem svih građana u sistem zdravstvene zaštite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zaštite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju.

Efikasnosti zdravstvene zaštite

Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite realizuje se ostvarivanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva, odnosno ostvarivanjem najvišeg nivoa zdravstvene zaštite uz najniži utrošak novčanih sredstava.

Stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite

Načelo stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse povećavaju mogućnosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neželjenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Oblici zdravstvene zaštite

Ambulantno lečenje

Specijalistička zdravstvena zaštita

Bolničko lečenje

Konzilijarna zdravstvena zaštita

Nivoi zdravstvene zaštite

U Republici Srbiji se zdravstvena zaštita najčešće definiše u pet nivoa mera i aktivnosti;

• Mere usmerene na unapređenje i očuvanje zdravlja
• Mera sprečavanje i suzbijanje oboljenja
• Rano otkrivanje bolesti
• Blagovremeno lečenje
• Rehabilitacija

U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zaštita se obično definiše u tri nivoa prevencije prema poznatoj podeli Levela i Klarka:

• Prvi nivo ili primarna prevencija, obuhvata period pre nastanka oboljenja i označava unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje i suzbijanje oboljenja
• Drugi nivo ili sekundarna prevencija odnosi se na rano otkrivanje i blagovremeno lečenje oboljenja.
• Treći nivo ili tercijarna prevencija odnosi se na rehabilitaciju.

“Razlika u broju nivoa nije bitna, i u oba slučaja zdravstvena zaštita je u suštini definisana na isti način. Svaki od navedenih nivoa zdravstvene zaštite podrazumeva čitav niz mera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji su postavljeni”.

Primarni nivo zdravstvene zaštite

Primarna zdravstvena zaštita ostvaruje se u domovima zdravlja

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou obuhvata:

• Delatnost porodične medicine,
• Delatnost zdravstvene zaštite dece,
• Delatnost polivalentnih patronažnih sestara u zajednici,
• Higijensko-epidemiološku zaštitu,
• Hitnu medicinsku pomoć,
• Zaštitu reproduktivnog zdravlja žena,
• Zdravstvenu zaštitu kod nespecifičnih i specifičnih plućnih bolesti,
• Fizikalnu i mentalnu rehabilitaciju u zajednici,
• Specifičnu zdravstvenu zaštitu radnika, kao dela medicine rada, ako je ugovorena sa poslodavcem,
• Zubozdravstvene zaštitu,
• Laboratorijsku i radiološku dijagnostiku primarnog nivoa,
• Apotekarsku delatnost.

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou, pored navedenih aktivnosti, obuhvata i:

• Praćenje zdravstvenog stanja stanovnika i provođenje mera za zaštitu i unapređenje zdravlja stanovnika,
• Prevenciju, lečenje i rehabilitaciju bolesti i povreda,
• Rano otkrivanje i suzbijanje faktora rizika masovnih nezaraznih bolesti,
• Specifičnu preventivnu zdravstvenu zaštitu mladih, naročito u osnovnim, srednjim školama i visokim školama
• Imunizaciju protiv zaraznih bolesti,
• Lečenje i rehabilitaciju u kući bolesnika,
• Palijativn nega.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite može se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost. Nastava iz oblasti porodične medicine može se organizovati i sprovoditi u centrima za edukaciju iz porodične medicine koji su nastavna baza fakulteta zdravstvenog smera.

Sekundarni nivo zdravstvene zaštite

Na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata:

Specijalističko-konsultativna delatnost

Specijalističko-konsultativna delatnost u načelu se organizuje u bolnicama, po teritorijalnom principu, sa ciljem da se građanim obezbedi dostupnosti zdravstvene zaštite, specijalističko-konsultativnog nivoa iz; opšte interne medicine, opšte hirurgije, neurologije, otorinolaringologije, oftalmologije, ortopedije, dermatologije i radiološka dijagnostika primarnog nivoao.

Bolnička zdravstvena delatnost

Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata

• dijagnostiku, lečenje i medicinsku rehabilitaciju,
• zdravstvenu negu, boravak i ishranu pacijenata u bolnicama.

U okviru sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite mogu se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost.

Tercijerni nivo zdravstvene zaštite

                                                                                              Vojno-medicinska akademija

Tercijarni nivo zdravstvene zaštite je najsloženiji oblika zdravstvene zaštite iz oblasti:

• specijalističko-konsultativnih delatnosti,
• bolničke zdravstvene delatnosti.

Zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou građani realizuju u zdravstvene ustanove koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme, kadra i primenjenih tehnologija za obavljanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite.