Istorija HIV-a
Istorija HIV-a je ispunjena trijumfima i neuspesima. Vremenska linija za HIV proteže pred nama, obeležava našu prošlost i dostignuća u budućnosti. Ali, gde će to dovesti u budućnosti ? Šta nam može pokazati istorija HIV-a? Šta smo to sve naučili kroz istoriju HIV-a ?
Vremenska linija HIV-a počela je početkom 1981.godine. U julu te godine, Njujork tajms je izvestio o izbijanju retkog oblika raka među gej muškarcima u Njujorku i Kaliforniji. Ovaj “ gej rak „, kako je nazvana u to vreme kasnije je identifikovna kao Kapošijev sarkom, bolest koja je kasnije utvrđen kao posledica HIV infekcije. Otprilike u isto vreme , medicinske službe u Njujorškoj bolnici su uočavali osipe kod naizgled zdravih mladih ljudi koje su došli sa temperaturama , simptomima sličnom gripu , i retkih upala pluća koja se zove Pneumocistis. Ovo je bio početak najveće brige zdravstvene zaštite u modernoj istoriji medicine. Dvadeset pet godina kasnije bolest i dalje muči društvo . Kako smo došli do ove tačke? Bacimo pogled 25 godina unazad na istoriju HIV/AIDS-a.
1959 godine:
Moderna medicina govori 25 godina o HIV / AIDS-u, ali u stvarnosti je to drugačije, veruje se da se sindrom daleko duže proteže. Godine 1959. osoba koja je boravila u Africi, umrla je od misteriozne bolesti. Samo deceniju kasnije, nakon ispitivanja nekoliko uzoraka njegove krvi, utvrdilo se da je on zapravo umro od komplikacija vezanih za HIV infekciju.
1981 godine:
Kao što je gore navedeno, 1981.godine utvrđena je pojava Kapošijev sarkoma i Pneumocistis-a među gej muškarcima u Njujorku i Kaliforniji. Kada je Centar za kontrolu bolesti (CDC)prijavio novu epidemiju, nazvali su ga „GRID“ (gay-related immune deficiency), na ovaj način su žigosali gej zajednicu kao nosioca ove smrtonosne bolesti. Međutim, slučajevi su počeli da budu vidljivi i kod heteroseksualaca, korisnika psihoaktivnih supstanci, i kod ljudi koji su primili transfuziju krvi. Ovo je bio dokaz da infekcija nema granice i da nije tipična samo za jednu populaciju.
1983 godine:
Istraživači sa Instituta Paster u Francuskoj izoluju retrovirus za koji se veruje da je u vezi sa izbijanjem HIV infekcije. Tridesettri države u svetu su potvrdile slučajeve infekcije koja je nekada bila ograničena samo na Njujork i Kaliforniju. Kontroverza oko HIV virusa nastaje godinu dana kasnije, kada američka vlada najavljuje da je njihov naučnik, dr Robert Galo izolirao retrovirus zvan “HTLV- III”, a za koji takođe tvrdi da je odgovoran za stadijum AIDS-a. Dve godine kasnije potvrđeno je da je “HTLV – III” virus i Paster retrovirus zaista jedan te isti virus, ipak dr.Galo još uvek pripisuje sebi otkriće ovog virusa. Međunarodni komitet naučnika preimenovali su virus u “HIV”(Human Immunodeficiency Virus).
1984 godine:
Kanadski avio stjuard, zvani “ nulti pacijent” umire od AIDS-a zbog njegovih seksualnih odnosa sa prvih nekoliko žrtava HIV-a, a veruje se da je bio najviše odgovoran za širenje infekcije među opštom populacijom.
1984.godine 8000 potvrđenih HIV infekcija u SAD
Iste godine 3700 potvrđenih smrtnih ishoda od AIDS-a.
1985 godine:
Dr. Robert Gallo razvio laboratorijski patent “HIV test kit” koji je kasnije bio odobren od strane FDA(Food and Drug Administration). Pasterov institut predaje žalbu na ovaj postupak i dobija na sudu prava na polovinu zarade od novog testa. Istovremeno , Rok Hadson umire od AIDS i HIV dobija na publicitetu i ulazi javnosti kada se Ryan White-u koji je pozitivan na HIV, zabranjuje pristup i pohađanje osnovne škole u Indijani.
1987.godine počinje uvođenje terapije za HIV/AIDS.
Nakon 6 godina uzastopnog posmatranja kako ljudi umiru od AIDS-a, terapija za HIV/AIDS je slavljena kao prvi veliki korak u
pobedi HIV infekcije. Lek Retrovir (AZT, zidovudin) je FDA odobrila i počinje da se primenjuje i koristi u visokim dozama za lečenje ljudi inficiranih sa HIV-om . Istovremeno, u politici, HIV/AIDS je tema koja se najviše izbegava, ali zahvaljujući pritisku javnosti, predsednik Ronald Regan konačno priznaje gorući problem HIV/AIDS i po prvi put koristi termin “ AIDS “ u svom javnom govoru. Broj slučajeva HIV infekcije se za ovo vreme popela na 100.000 do 150.000.
1990 godine:
Nakon pet godina mukotrpne borbe da ostane u školi, Ryan White umire od AIDS-a u 19 godini. Te godine od strane Kongresa je usvojen akt zvan “The Ryan White Care Act “ koji je doprineo da država preuzme odgovornost i pokroviteljstvo u novčanim sredstvima za brigu o ljudima koji žive sa HIV/AIDS-om.
Te godine, registrovani slučajevi obolelih od HIV/AIDS-a u svetu raste do 1 milion.
1992.godine se uvodi kombinovana terapija.
Prvi lek FDA odobrava da se koristi u kombinaciji sa AZT-om. Dodatak leka Hivid terapije AZT-u, označava početak kombinovane terapije. Ali, svet više uznemiruju izveštaji centara za transfuziju krvi širom sveta u državama u razvoju gde nisu rađeni testovi na HIV a koje su u međuvremenu distribuirale zaraženu krv. Utvrđeno je da su tri Francuska zdravstvena zvaničnika svesno prodavali HIV inficiranu krv, što je dovelo do infekcije stotine primalaca transfuzije, od kojih je većina imala hemofiliju.
1993 godina:
Ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om kao i naučnici podjednako su bili zbunjeni i zabrinuti kada je britanska studija kroz “The Concorde Trials” iznela dokaz da AZT monoterapija ne čini ništa dobro da odloži napredovanje AIDS-a kod pacijenata. Kao rezultat toga, vodi se žestoka debata oko AZT-a, s jedne strane AZT je proglašen za lek koji spašava živote i drugi koji osuđuju AZT kao beskoristan; u isto vreme se formira pokret “ Rethinker “ koja je radikalskih stavova i koji veruju da je HIV virus globalna zavera.
1996 godine su uvode Inhibitori protease.
U opciju lečenje ide se korak napred u borbi protiv HIV-a uvođenjem novih lekova koje se nazivajuInhibitori proteaze. Upotreba ovih lekova u kombinaciji sa postojećim lekovima za HIV/AIDS pokazuju efikasniju kontrolu HIV-a. Ove nove “ triple-therapies“ daju pacijentima i naučnicima novu nadu u eliminisanju HIV-a u organizmu. Nada je prekinuta kada se godinu dana kasnije ustanovilo kroz istraživanja da se virus HIV-a “krije” i dalje u svim telesnim tečnostima u organizmu, što znači da je praktično nemoguće totalno eliminisati virus HIV-a iz organizma.
1997 godina:
Krajem 1996 godine na osnovu podataka iz studije “AIDS- Clinical Trials Group 076 ( ACTG 076 )” jasno se utvrdilo da Retrovir (AZT) koji se koristi tokom trudnoće i u vreme porođaja drastično smanjuje prenos HIV-a sa majke na dete. Ovi nalazi su doveli do protokola primene leka koji sada drastično smanjuje prenos sa majke na dete na manje od 3%.
1998 godine:
Više od 15 godina nakon predviđanja da će biti pronađena vakcina protiv HIV-a u roku od 2 godine, to se nije ni danas desilo. U očajničkom pokušaju da se iznađe najbolja terapija za HIV/AIDS za najteže pogođena područja Afrike, evropske farmaceutske kompanije ignorišu patente u SAD kao i Zakone o patentima i započinju izradu generičkih verzija HIV/AIDS terapije. Kao odgovor na to, Američke farmaceutske kompanije tuže evropske i mole ih da zaustave takvu praksu.
17 godina nakon otkrivanja virusa HIV-a, Afrički aktivista je pretučen na smrt od strane svojih komšija kada je javno priznao da je osoba koja živi sa HIV-om.
2000 godine:
AIDS „Rethinker“ pokret dobija međunarodnu pažnju i podršku kada južnoafrički predsednik Tabo Mbeki dovodi u pitanje upotrebu i efikasnost HIV terapije, On izražava sumnju da HIV izaziva AIDS. Kao odgovor, međunarodna naučna zajednica izdaje Deklaraciju Durban, nudeći dokaz da su HIV i AIDS zaista povezani.
2001 godine:
Kod naučnika raste zabrinutost zbog toksičnosti leka i efikasnost kod primene istih, Američke farmaceutske kompanije odustaju od patentnih tužbi, čime je otvoren put za evropske farmaceutske kompanije za proizvodnju i distribuciju jeftinijih HIV lekove za najteže pogođena područja u pod-saharskoj Africi. Sa velikim oprezom se sada javlja optimizam pri primeni novog leka, inhibitora zvanog Fuzeon.
Od 1981.godine 21 milion ljudi je širom sveta umrlo od AIDS-a, uključujući i 17 miliona iz pod-saharske Afrike .
31 milion ljudi zna da živi sa HIV-om u svetu, većina je iz afričkih zemalja
2004 godine:
Akcenat se stavlja na jednostavniju primenu lekova kod lečenja HIV-a, kombinacija primene terapije je u velikoj meri poboljšana sa izdavanjem dve nova kombinacije, Truvade i Epzicom, kao i dva nova inhibitora proteaze , Reyataz i Lexiva. U decembru 2004 godine,izdaje se po prvi put generički formulisan lek odobren od strane FDA koja izaziva nadu da će možda cena terapije za HIV uskoro pasti.
2005 godine:
Statistika je dala svoju zadnju reč.
Novo inficiranih u 2005 godini je 4.9 miliona ljudi
40.3 miliona ljudi širom sveta zna da žive sa HIV/AIDS-om .
Nasuprot tome da se broj inficiranih i dalje penje, trud oko vakcine nije uspeo. 2005 se verovalo da će vakcina biti ubrzo otkrivena ali postalo je očigledno da je to još daleko od prave realnosti. Napredak u terapiji će se nastaviti, ali dugoročno gledano neželjeni efekti upotrebe leka za HIV postaju sve očiglednija. Stručnjaci se slažu da je za mnoge pacijente koji čekajući da počnu terapijom protiv HIV-a nabolji pravac delovanja je prevencija od drugih infekcija i zdravi stilovi života. Konačno, 2005 godine se uočio veliki porast HIV stope na koledžima i rizično ponašanje mladih koji su već bili inficirani što je i dalje predstavljao problem. Pozitivne preventivne poruke postaju prioritet za HIV ali stopa sifilisa i drugih PPI infekcija i dalje naglo raste među omladinom.
2006 godine:
Stručnjaci zaključuju da virus HIV-a vuče korene iz džungla Afrike od divljih šimpanzi. Stručnjaci u svom izveštaju navode da prikupljeni dokazi ukazuju na majmunski oblik HIV-a (SIV) I da je virus ušao u ljudsku vrstu mutacijom i postao HIV. Takođe u svom izveštaju navode da je prilikom ujeda majmuna, povreda ili konzumiranja mesa majmuna virus dopreo do ljudi. Što nam je poreklo HIV-a jasnija, načini za lečenje postali su komlikovaniji. Zbog manjkavosti u medicinskim institucijama, pristup terapiji je otežan za mnoge osobe koje žive sa HIV/AIDS-om. Npr. Indija prevazilazi Južnu Afriku po HIV infekciji kao država sa najvećom stopom HIV infekcije u opštoj populaciji.
2007 godina:
Centar za kontrolu bolesti (CDC) izveštava da je od početka epidemije HIV-a u SAD umrlo od AIDS-a preko 565,000 ljudi.
2009 godine:
Naučnici na Univerzitetu Severne Karoline u Čepel Hilu najavljuju da su dekodirali strukturu genoma HIV-a. Kako će to uticati na budućnost HIV terapije, prevencije i obrazovanje nije u potpunosti poznat. Ono što sigurno znamo jeste da imamo više informacija o HIV-u kao virusu i da bolje možemo da se borimo te na taj način da utičemo na zdravlje ljudi širom sveta .
Izvor: Richmond Times-Dispatch; „Lifestyles: HIV/AIDS Timeline“; 23 August 2009.